Mladi koji su dolazili da gledaju predstave na 3. Novosadskim pozorišnim igrama, čini se da su uglavnom zadovoljni viđenim, da su neke predstave uveliko zadovoljile njihove umetičke i ljudske kriterijume, dok su na neke, logično, zaradile i neke primedbe.
Generalni utisak je da je koparska predstava “Dnevnik Ane Frank” važna kao svedočanstvo na jedno užasno vreme, kao podsećanje da se priča koju je Ana Frank zaista doživela nikada ne bi smela ponoviti, posebno u kontekstu ratova u kojima neka nova deca, u podrumima, u Gazi i Siriji, Ukrajini npr, sede i strepe.
Druga festivalska predtava “Dnevnik Adrijana Mola” veoma se dopala deci. Poistovetili su se s Adrijanovom pričom, bila im je utešno videti da njihovi, mladalački problemi nisu samo njihovi, već generacijski. Veoma im se dopao komički ton predstave i to što su svi problemi gledani kroz tu vizuru. Zamerka je da su samo problemi u odnosima među ljudima prebrzo, bez jasnog razvoja radnje, rešavani, što u životu nije baš čest slučaj.
Bugarska predtava “Ja, Sizif” oduševila je mlade koji su govorili na Okruglom stolu mladih kritičara. Dopalo im se kako je glumac igrao nemirne, uskovitlane misli sizifovske, čak i onima koji su prvi put čuli za mit o Sizifu.
Za predstavu “Hic sunt dracones” rekli su da im je u početku bila jako čudna, tek kad se počela razvijati – zanimljiva, ali u ishodu nejasna.
Slično su govorili i o “Plišanoj revoluciji”, čiji im se prvi deo dopao, jer se se takođe poistovetili sa sitaucijama koje su u njemu videli, dok im je drugi, agresivniji deo bio malo konfuzan. Problematične su im pak bile poruke u predstavi, nije im bio u redu način na koji se se govorilo o menstruaciji i ženama koje je imaju, kao i kenselovanje pojedinih junaka međusobno, bez jasnog stava da to nije u redu.,
Predstavu “Klovn i njegova deca” mladi nisu gledali, jer nije bila za njihov uzrast, dok su neki učesnici razgovora rekli da ona nije trebalo da se nađe u selekciji, ali da bi bilo u redu da se igra u Dunavskom parku.
Za “Grad svetlosti” rekli su da im je bila jako poučna predstava i da je jako dobro znati ponešto o istoriji svog grada. U toj predstavi bilo im je važno što su čuli neke istorijske činjenice o Kragujevcu, poput priče o Šumaricama. Na pitanje, šta bi u Novom Sadu bila svetla grada, nabrojali su neke istorijske spomenike, novosadsku raciju koja se ne sme zaboraviti, a ako su svetlost ljudi, to bi za njih, rekli su, bili npr. njihovi pedagozi koji ih uče u Dramskom studiju Pozorišta mladih - Slavica Vučetić i Slobodan Niković.
O predstavi “Hotel” čulo se samo da je bilo zbunjujuće što je ona zapravo namenjena odrasloj publici, a ne deci. Interesantno je da je to jedina predstava posle koje su deca koja su je gledala rekla da ništa nisu razumela.
Na kraju razgovora čulo se još da je “Mala Frida nazaokruženija predstava s plemenitom i jasno definisanom porukom, dok je “Crvenkapa” tematizovana komentarom jednog dečak koji ju je gledao i na kraju uzviknuo: “Hvala bogu da je gotovo.”
Snežana Miletić