Ovogodišnje Novosadske pozorišne igre imaće šest pratećih programa: dve promocije stručnih knjiga, promociju novog departmana AU Novi Sad, promociju jedne pesničke zbirke, tribinu o tome šta bi mladi gledali u pozorištu, predstavu Pozorišta mladih “Zločin i kazna”, te Okrugli sto mladih kritičara. Ulaz na sve prateće programe, osim na predstavu "Zločin i kazna", je slobodan.
Promocija knjiga dr Livije Kroflin: "Duša u stvari" i "Lutkarska čuda svijeta"
Knjiga i udžbenik “Lutkarska čuda svijeta” svojevrsni je nastavak knjige “Duša u stvari” iz 2020. godine, nagrađene Demetrovom nagradom. Dok je u prvoj knjizi autorka srž lutkarstva pronašla u dubini i duši lutke, u “Lutkarskim čudima svijeta” izlazi iz nje i širi se na prostore koji u susretu s lutkom postaju mesta beskonačnih čuda. Veliku količinu reprezentativnog lutkarskog, teatrološkog i ostalog materijala, autorka je pretočila u razumljiv i pregledan tekst koji pristupa čitaocu intimno, ličnim anegdotama, zanimljivim primedbama i duhovitim minijaturama. Pretačući te brojne informacije, poglede i stavove u vrhunski literarni doživljaj, tekst se uvlači pod kožu čitaoca.
Promocija Master studija lutkarstva, AU Novi Sad
U godini kada slavi pedeseti rođendan, Akademija umetnosti Novi Sad akreditovala je dvogodišnje master studije pod nazivom Lutkarstvo. Na promociji će biti predstavljene knjige predmeta, sadržaj i način izvođenja nastave. Prisutni će moći da razgovaraju s profesorima koji će predavati na ovim master studijama, a studije će promovisati: prodekanka za nastavu novosadske AU Vesna Ždrnja, profesor Lutkarstva Saša Latinović, saradnik u nastavi Lutkarstva, glumac Slobodan Ninković, te profesorka Ivana Mijić Nemet, koja će predavati predmete: Istorija lutkarstva, Književnost za decu i mlade i Drama za decu i mlade.
Susret s pesnikom za decu Duškom Domanovićem i promocija njegove knjige "Dan kao naručen"
Duško Domanović, pesnik istančanog osećaja za svet u kojem iščezava sve što je ljudskoj duši važno, pred publikom Novosadskih pozorišnih igara promovisaće svoju izuzetnu knjigu za decu “Dan kao naručen”,. Ova Domanovićeva, svojevrsna poetska vežbaonica za osmeh, obraća se našoj volji da učestvujemo u igri smisla. Susret dece i pesnika biće prilika i za propitivanje o tome kako se postaje pesnik, kako se piše, odakle dolazi inspiracija, šta je važno da bi se dobro pisalo.Pesnik Domanović diplomirao je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radio je i kao novinar, a umesto nabrajanja naslova njegovih odličnih knjiga i nagrada koje je dobio, važnije je zapisati da bi ono što danas piše za decu moralo jednom ući u čitanke, jer bi one tako najzad prodisale, a da će pesme koje piše za odrasle, koje u paramparčad razbijaju kamenac na duši, jamačno jednom biti dokaz da je i u ovom vremenu bilo čestitih ljudi, koji su dobro videli, i dobro čuli.
Predstava “Zločin i kazna”/Pozorište mladih, Novi Sad
Šta je zločin danas, sledi li posle svakog zločina kazna, biva li kažnjen svaki počinilac zločina ili se pak samo – nečinjenjem - kažnjavaju žrtve? Zašto se neki zločini relativizuju u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani? To su samo neka od pitanja kojima se bavila ekipa predstave "Zločin i kazna" Pozorišta mladih. Predstava, koja je inspirisana romanom F. M. Dostojevskog, lutkarska je, interaktivna, monodrama za srednjoškolce, ali i za obožavaoce ruskog cara pisane reči, u kojoj je autorski dvojac Mrdaković/Milković pokušao da dokuči sve tragove Raskoljnikovih „šema“ u savremenom društvu i sazna ima li moralnog preobražaja danas, ima li pokajanja? Predstavu je prema dramatizaciji Teodore Marković, istoimenog romana Fjodora M. Dostojevskog, režirala Emilija Mrdaković. Igraju: Aleksandar Milković (Raskoljnikov) i Dragana Ilić (Sonja- putem videa).
Tribina “Šta mladi traže u pozorištu?”
U Srbiji, s jedne strane, postoji pozorišna scena za decu koju prate mnogobrojni pozorišni festivali za decu. Na pojedinim repertoarima, takođe, prisutna je kvantitativno vrlo bogata produkcija. S druge strane, postoji raznovrsna pozorišna scena za odrasle. Ono što nedostaje jeste spona između ove dve scene, a to je pozorište za mlade. I upravo u tom - nazovimo - mostu između predstava za decu i predstava za odrasle, pozorište gubi svoju publiku. Nepravedno je očekivati da neko ko u svom detinjstvu poslednje vidi, recimo inscenaciju “Crvenkape” ili “Pinokija”, za 10 do 15 godina dođe u pozorište da gleda Šekspira, Nušića ili uprizoreni savremeni dramski tekst. Celu jednu deceniju, ako ne i više, čovek gotovo da nema šta da vidi u pozorištu i zašto onda očekivati da će se kasnije uopšte vratiti teatru. U tinejdžerskom dobu razvijaju se afiniteti, stvaraju se navike, i biraju interesovanja koja se neguju i održavaju u odrasloj fazi života. Čini se da mlad čovek, i da hoće, ne može da razvije interesovanje za pozorište, jer većina predstava naprosto ne komunicira sa njime. Po ovoj formuli, pozorište ostaje bez svoje publike. Isto tako, nelogično je zamerati i prebacivati sadašnjoj mlađoj populaciji „pogrešne vrednosti“ i okretanje ka potencijalno neprimerenom sadržaju kada im se drugačiji sadržaj retko kada je nudi, bar ne u pozorištu. Možda bi neki tinejdžeri ili tinejdžerke vrlo rado odlazili u pozorište, ali se ono retko kada njima obraća. Pozorište ima lekovitu, podržavajuću funkciju, može učiniti mlade manje usamljenima, razuveriti ih u ubeđenjinja kojima su tunejdžeri i mladi skloni, a to je da se samo oni osećaju na određeni način i da je to osećanje večno i nepromenjivo. Pozorište je potrebno mladima i mladi su potrebni pozorištu.Kako bi se to desilo, osmišljena je tribina na temu šta bi mladi želeli da gledaju u pozorištu, šta ih zanima i koji sadržaj bi ih privukao u pozorište. Kroz javni razgovor s mladima, posetiocima pozorišta, aktivnim članovima različitih dramskih sekcija i glumačkih radionica želimo da otvorimo razgovor na ove teme kako bi stvaraoci pozorišta za mlade i zainteresovani predstavnici institucije mogli da čuju glas mladih. Novosadske pozorišne igre od svog nastanka neguje dijalog između autora i autorki predstava za decu i mlade i publike tih predstava. Tribina je logičan nastavak te razmene i produbljivanje analize pozorišta za mlade. Moderatorka tribine je Divna Stojanov.
Okrugli sto mladih kritičara
Prateći program “Okrugli sto mladih kritičara”, osmišljen je pomno, s idejom da se novi naraštaji edukuju o pozorištu. U ovom programu učestvuju polaznici Dramskog studija Pozorišta mladih, deca različitih uzrasta, koja su, inače, i redovni gledaoci predstava Pozorišta mladih. Glumci i pedagozi, koji sa njima rade, uče ih kako da gledaju predstave, kako da čitaju pozorišne znakove i simbole, ali i da bolje razumeju ljudske karaktere i prepoznaju teme važne za njihov budući život. U prethodne dve godine deca su imala priliku da se, posle odgledanih predstava, sretnu sa stvaraocima i pitaju ih najrazličitija pitanja. Neretko, deca su svojim pitanjima dovodila aktere i autore predstava u ozbiljne dileme. Divna Stojanov, moderatorka Okruglog stola mladih kritičara, koja smatra da je dobro da, kad smo već gledaoci, budemo što bolji, najbolji u tome, kaže da je Pozorište mladih, dugoročno gledano, programom Okrugli sto mladih kritičara načinilo korak ka formiranju novih gledalaca i uopšte negovanju publike.