Slovenačka predstava “Blup” neodoljivi je eksperiment ljudske mašte, koji je izronio iz vode i kreativnog duha Petera Kusa, slovenačkog multimedijalnog umetnika, čiju su predstavu deca i odrasli gledali s velikom pažnjom i radoznalošću. O vodi, ekologiji, instrumentima koje pravi iz najneverovatnijih predmeta koje može da nađe kojekuda, Kus je govorio posle ove urnebsne predstave.
Voda je važna za ljudski život, bez nje ne možemo, a tako je lako i olako arčimo. Vaša je predstava u neku ruku ekološko upozorenje ljudima. Nažalost, obični ljudi ne stižu da razmišljaju o krucijalnim razlozima našeg postojanja, jer ih guta dnevna centrifuga. Umetnici pak za takva razmišljanja imaju vremena, stoga pitanje: da li to onda znači da vi umetnici ne vodite i običan život:)
Možda mi umetnici možemo da odvojimo vreme da razmišljamo o stvarima i problemima iz svakodnevnog života na neki drugačiji način, koji drugi ljudi ne vide. Predstava je, međutim, rađena za decu, s ciljem da ne bude samo didaktična, već da ode dalje od didaktike, da kroz zabavu i duhovitost upozori na važnost očuvanja voda i čuvanja vode. Samo ako svest o važnosti brige o prirodi prenesemo deci, možda ima nade za nas. Naša je ideja bila da decu emotivno uključimo u to važno pitanje. Želeli smo da, kada ubuduće popiju čašu vode, pomisle da je u njoj možda neki Blup. I da ga čuvaju. Samo ako odmalena negujemo u deci svest o odgovornosti prema vodi i ekologiji, ona će se prema njoj i ostalim važnim stvarima u životu svih nas u jednoj zajednici, odgovornije ponašati.
Saznali smo tokom razgovora posle predstave da pravite instumente za svoje predstave, da ih pravite od najrazličtiijih predmeta, a neke smo imali priliku da i vidimo i čujemo u predstavi “Blup”: kanticu za zalivanje cveća, bundevu, epruvete, čajnik, cevi, flaše, plastične sifone... Zapanjujuće je kad osvestimo koliko su fizika i hemija prisutne u našim svakodnevnim životima, a koliko su deca u školama uplašena tim predmetima. Bilo bi fantastično povezati se sa školama i ovakvu vrstu razumevanja važnosti vode uvesti u neki školski predmet, bar za decu nižih razreda.
To je dobra ideja, ali se do sada na taj način nismo povezivali sa institucijama. Imamo neku vrstu pedagoške saradnje s nastavnicima: pre nego što deca dođu da gledaju predstavu, informišemo nastavnike o temi, pa oni mogu da pripreme decu koja posle predstave onda mogu mnogo preciznije da razgovaraju o vodi, ekologiji... Nije nam cilj da deca dođu na sat vremena zabave, želimo da ih uključimo da razmišljaju na različite načine o poznatim stvarima.
Da li možda organizujete radionice sa decom?
Da, to su radionice na kojima učimo o prirodi instrumenata i predmeta koji mogu postati instrument. Pravimo instrumente od različith predmeta i onda sviramo na njima. Jako je važno da deca shvate da je sve usko povezano, da pozorište npr. nije samo književnost, tekst, reč, već da su to i muzika, hemija, fizika, ekologija, tehnika kako se nešto izvodi...
Da li vi samo kreirate te instrumente, crtate ih ili baš konkretno pravite?
Pravim ih svojim rukama u mojoj radionici.
“Blup” je pokazao koliko je široka mašta umetnika i šta sve umetnik vidi što oko običnog čoveka možda ne ume da primeti. Kad hodate gradom prepoznajete li u svemu mogući instrument?
Opsednut sam buvljacima, pijacama... Stvari koje tamo nalazim imaju dušu i neku svoju priču, i ja pokušavam da je otkrijem, i na osnovu toga da ispišem te priče kroz muziku koju sviram na tim predmetima.
Znate za novosadski buvljak, Najlon pijacu?
Da, da. Obavezno sutra idem tamo.
U predstavi govorite o nekom malom vodenom biću Blupu koji žive u vodi. On je možda kap vode, mehurić, katkad cela porcija vode... Za razliku od izmišljenog bića Blupa, u novosadskoj vodi postoje prava pravcata bića, doduše nisu vidljiva golim okom. Da ste pravili ovakvu predstavu u Novom Sadu, kakva bi ona bila?
Nažalost to nije samo priča Novog Sada. Mi smo ovu predstavu izvodili u Italiji, s kojom je rađena u koprodukciji, u gradu u kojem je u vodu dospela neka hemikalija, koja se koristi u hemijskoj industriji. Dakle, ti ekološki incidenti posvuda se dešavaju, zato se mora dizati svest o važnosti očuvanja vode, prirode uopšte.
Snežana Miletić