Dve predstave izvedene tokom ovogodišnjih Novosadskih pozorišnih igara – Pan iz Teatra „Puls” iz Hihona/Španija, i Blup u produkciji Kuskus instituta i Art produkcije iz Ljubljane/Slovenija – bave se odnosom čoveka prema životnoj sredini, ili njenim određenim elementima, poput vode. S obzirom na to da grade radoznao odnos dece prema životnoj sredini i sugerišu im da nje ne treba da se plaše, ali ni da je ne eksploatišu, već da im je ona prijatelj i omogućavač života, obe predstave se mogu svrstati u ekološko pozorište ili, ukoliko ne želimo tako strogo žanrovski da ih ograničimo, bar u ekološki osvešćeno pozorište.
Pan, koji je namenjen deci starijoj od 3 godine, jasno naglašava da su ljudi uvek zavisni od životne sredine i da je odnos između njih simbiotički. Autorka predstave Olga Zečeva i Alek Ćurčić, koji zajedno sa njom potpisuje režiju, naglašavaju vizuelne i zvučne nadražaje i klone se čvršćeg narativa, budući da su delo namenili tako mladoj publici. Ipak, u vidu songova se, poput nekog savremenog paganskog rituala, slavi priroda i njena plodnost. Ko bi pomislio da (P)pan u naslovu predstave predstavlja starogrčkog boga polja, šuma i divljine, ne bi mnogo pogrešio, jer je asocijacija namerno nametnuta, ali se naslov odnosi i na naziv hleba na španskom. Naime, Žečeva će tokom predstave mesiti hleb i još uvek živo testo animirati poput lutke, dajući mu oči, usta i nos i kreirati komičke skečeve. Potom će smesu testa zameniti lutkom bebe – između čega pravi prelaz maramom obavijajući testo poput bebe, jasno praveći paralelu između negovanja dveju stvari koje su potekle iz prirode, hrane i deteta.
Blup – čije autorstvo potpisuje Peter Kus, a režiju Kus, Filip Šebšajevič i Gašper Lovrec, koji i igraju u predstavi – ima nešto drugačiji pristup životnoj sredini, tačnije temi vode. Budući da je predstava namenjena malo zrelijoj publici, deci starijoj od pet godina, počinje nabrajanjem činjenica i zanimljivosti o vodi, gde se naročito naglašava njena suštinska uloga u životu na planeti. Trojica izvođača, obučeni poput naučnika i smešteni u laboratoriju (scenografija: Primož Mihevc), direktno se obraćaju deci u publici, često ih ispitujući o njihovom znanju o vodi. Međutim, ova naučna interaktivna seasna uskoro dobija bajkoviti obrt, jer se u laboratoriji pojavljuje vodeno stvorenje Blup. Ovo magično stvorenje, tačnije živu smesu vode, izvođači će animirati tako što će objekte u koje ono uđe (rukavica, bočica, posuda itd.) koristiti kao lutke. Iako će pojava ovog stvorenja napraviti haos u laboratoriji, te će voda prskati na sve strane, pa i po publici, naučnici će na kraju naći zajednički jezik s blupom kada otkriju da on uživa u harmoniji muzike (Peter Kus) koju oni izvode na saksofonu, gitari i kontrabasu.
Za razliku od mnogih bajki u kojima se prirodna stvorenja predstavljaju kao odlika nepoznatog, zastrašujućeg i opasnog – kao strano Drugo kog se treba klonuti – Blup je benigno, pa čak i prijateljsko biće, protiv kog se ne treba boriti, već s kojim treba postojati u suživotu. Upravo se u tome ogleda ekološki karakter ove predstave, u kojoj se voda, sastavni deo prirode, posmatra kao element koji treba negovati, nasuprot tome što je ne možemo u potpunosti razumeti. Slično je i sa predstavom Pan koja, u svojoj folklorno-muzičko-lutkarskoj formi, predstavlja poklon prirodi.
Borisav Matić