Kako proći životom, ostati živ i vedar u trenucima kada okolnosti nisu naklonjene životu, o tome je govorila češka priča o jednom Hansu koji je govorio sve jezike, a ponajbolje češki koji mu je tokom ratnih vremena u Evropi spasio život. Češki umetnici iz “Alfa” teatra nadahnuto su izveli svoje "Putovanje dobrog Hansa Bema kroz Evropu". Bila je to lekcija o snalažljivosti i umeću prebrođavanja kriza, ispričana zanimljivim pozorišnim sredstvima. Posle predstave, upriličen je odličan razgovor, koji je, kao i sve festivalske susrete publike i umetnika, moderirala glumica Milica Šećerov. Nakon tog razgovora, o svojim scenskim i ličnim putovanjima kroz Evropu danas, govorio je glumac Robert Kroupar, stari znanac naše publike pred kojom je pre nekoliko godina igrao fantastična “Tri musketara”...
Izveli ste na festivalu “Putovanje dobrog Hansa Bema kroz Evropu”, a kakvo je vaše lično putovanje kroz Evropu danas, kako je osećate: da li ona i dalje stoji na liberte, egalite, fraternite temeljima, ili se u njoj budi nova vrsta fašizma?
Prilično komplikovano pitanje. Za mene je ona, u mom srcu, ta moja ujedinjena Evropa, ona koja je nastala na principima slobode, bratstva i jednakosti. Vidim u njoj dobre momente, ali i prilično ludačke trenutke. Ja sam Jevrejin po majci, a u Češkoj se počinje osećati nekakva čudna društvena i politička klima u kojoj je moguće da se Jevreji, ili homoseksualci npr, označavaju kao loši, nepoželjni... Nije, naravno, svuda i potpuno tako, ali među visokim političarima i nekim ljudima oko njih čuju se upravo takvi stavovi.
Šta se desilo Evropi? Da li je krivo obrazovanje? Zašto se Evropa vraća u svoj istorijski mulj?
Ne bih rekao da je to obrazovanje, pre bih rekao da su za to “zaslužne” društvene mreže na kojima se svašta piše, gde se iznose svakakvi stavovi, nestručni i neutemeljeni, za kojima se ljudi onda lako povedu. I to je vrlo opasna stvar, jer se širi nenormalnom brzinom, a teško ih je posle, kao netačne, demantovati, jer je šteta već načinjena. Svemu je sigurno doprineo i kapitalizam, to stalno jurenje za novcem, za kupovinom, taj - kupi, kupi, kupi sindrom. On čoveku oduzima vreme, moć trezvenog razmišljanja i dostojanstvo.
Menja li se u tom smislu nešto dolaskom novih generacija?
Najproblematičnija je, čini mi se, moja generacija, a ja sam rođen 1973. godine. Ona je izašla iz tekovina komunizma i neutaživo je i danas gladna svega što nudi kapitalizam. Za razliku od nje, mlade generacije su vrlo pametne, odgovorne, nisu povodljive. Odlični su, verujem u mlade ljude, u te nove generacije i uzdam se u njih. Oni su zaista prava budućnost.
Da li ste tokom rada na predstavi sreli pravog Hansa Bema, realnu ličnost koja je inspirisala vašu predstavu?
Ne, ne. On je u Češkoj bio samo jednom, krajem devedesetih godina, a ceo život nakon rata živeo je u Nemačkoj.
Zna li za vašu predstavu?
Mislim da ne zna, bio je već vrlo star kada smo je radili. Ne znam ni da li je danas još uvek živ.
Koliko ste godina član “Alfa” teatra?
Dosta, već 30 godina.
Kako je bilo na početku, a kako je danas?
Za mene je uvek bilo odlično, jer jako volim ono što radim i volim ovo pozorište.
Kako birate teme kojima ćete se baviti?
Za izbor tema zadužen je naš dramaturg. Mi smo pozorište koje se bavi decom i temema koje se tiču dece, a to su osnovne teme našeg života: ljubav, hrabrost, strah, odrastanje, identitet...
Mislite li da se pozorište danas bavi pravim temama, ima li hrabrosti danas u pozorištu?
Meni se čini da ima, bar ono koje gledam u Češkoj. Pozorište mora da govori glasno i jasno, na sve teme - od političkih tema do tema usamljenosti, međuljudskih odnosa, ekologije... svega onoga što se tiče savremenog čoveka. Scena prosto mora da bude prostor slobode govora i razmišljanja. Na češkim scenama ima slobode, to apsolutno oeećam. Češka je slobodna zemlja, volim je.
Kako živi glumac u Češkoj, kakav je njegov socijalni status?
Plate nisu baš velike, ali su ok. Može se živeti dobar i normalan život.
Snežana Miletić