Nežna i duhovita priča o sićušnom svetu u kojem se gubi i traži gnezdo, o tome je govorilo "Gnezdo" češkog pozorišta TMEL. Umetnici iz Praga podsetili su nas na to kako svi imamo potrebu za svojim autentičnim kutkom pod ovom kapom nebeskom. Likovno i zvučno raskošan emotivni pejzaš posvećeno su izveli Jakub Miler i Nikolas Ferenc. Bravo! A sada reč ima Jakub Miler, jedan od dvojice glumaca koji su izveli ovu zanimljivu osmišljenu predstavu u režiji Jakuba Prokopa...
Da li vam je ljudski rod i njegov narušeni ekosistem bio inspracija kada ste došli na ideju za ovu predstavu?
Hteli smo da osmislimo i istražimo mali ekositem, koji nije baziran na ljudskim pravilima. Sagledali smo taj svet kao jedan veliki organizam u okviru kojeg postoje drugačija pravila.
Kako se glumac - animator poveže s tim majušnim stvorenjima, kako im udahne život, kako osmisli jezik kojim govore, a radi se o neverbalnoj predstavi koja koristi neobične zvuke za komunikaciju?
S nekima je bilo lakše, a s nekima teže povezati se. Nismo hteli na prvu loptu da im dajemo neke karakteristilke, već smo najpre istraživali prirodu tih lutaka. Na primer, s pužem se bilo lako konektovati, ali s nekima je trebalo vremena da se nađe jezik, pokret, govor tela, zvuk, priroda njihovog karaktera. Ponekad smo satima razmišljali na tu temu, probali, maštali, odbacivali neka rešenja, otkrivali neka druga. Najteže je bilo naći jezik za najsićušnije lutke, a u svakom slučaju sveukupno je bilo intrigantno radditi ovu predstavu u čemu smo uživali. Reditelj nam je stalno govorio da oslušnemo šta nam govori materijal od kojeg su lutke napravljene, što smo ponekad dugo otkrivali tokom procesa rada.
Koliko vas je u trupi?
Sedam nas je, uglavnom smo istih godina, slično razmišljamo i jako dobro komuniciramo.
Kako u TMEL-u birate teme kojima ćete se baviti?
Konkretno u ovoj predstavi inspiracija je bio materijal od koga su napravljene lutke i scenografija. Ti materijali organski su se uklopili u predstavu i inspirisali nas za stvaranje neobičnog sveta u kojem smo istraživali razne opasnosti koje u njemu vrebaju.
A kako osećate opasnosti koje vrebaju u ovom našem realnom svetu? Da li je teško raditi sa svešću šta se sve odigrava u svetu u trenutku dok razgovaramo, ili je lakše jer smo u pozorištu gde možemo otvoreno da govorimo i razmišljamo i tako zalečimo bol? Kako je za umetnike sada u Češkoj, za vas na primer?
Za nas u TMEL-u velika je sreća što imamo jedni druge, jer se razumemo. Za umetnike u Češkoj sada je malo teže, jer imamo novu vladu koja ulaže manje novca u kulturu. Za ovu godinu smo obezbeđeni što se novca tiče, ali neizvesno je šta će se dešavati u narednom periodu.
Snežana Miletić