Demetra Papada deo je grčke trupe "Merlin" koja ima sedište u Berlinu, a koja je na "Novosadskim pozorišnim igrama" izvela predstavu "Klovnovske kuće". Grčko-nemački umetnici su na autentično crnohumorni i groteskni, ali i potresno duhovit način, prikazali svet otuđenih ljudi...
Jeste li kao umetnik uplašeni sveta o kojem govorite u predstavi?
Jesam, naravno da jesam, kao i svi, ali pozorište je način da se o tim strahovima priča otvorneo da bi se pobedili. Analizirati i podeliti iskustvo razmišljanja i iskustvo straha, to je važno u pozorištu. Mnogo toga ličnog smo tu učitali, ali to je priča svih nas, i na politčkom, i na društvenom planu u celom svetu. Sve naše predstave govore o aktuelnim problemima, a obraćamo se deci i njihovim roditeljima.
Kakve priče su dobre da se ispričaju našoj deci i na koji način da se one pričaju u pozorištu?
Za mene lično, važno je da priče za decu budu istinite. Pravim ih kao za odrasle. Moje mišljenje je da, ako ja kao odrasla osoba volim nešto i ako mi nije dosadno, neće biti dosadno ni deci. Decu tretiram kao prijatelje. Trudim se da moj pozorišni jezik bude jasan i precizan. istinit. Ako je istinit i prihvatljiv, onda mogu da govorim o teškim stvarima, ali i da maštam o boljem vremenu. Svi zajedno možemo da kreiramo otpor i solidarnost. U tom smislu sam i realista, ali i sanjar. Tako treba govoriti i s decom.
Vi ste grčka trupa s adresom u Berlinu. Je li moguće živeti kao nezavisna trupa?
Jeste. Mi smo potpuno nezavisna kompanija koja ništa ne radi zabave radi. Sve ovo što smo, npr, radili u ovoj predstavi, napravili smo od otpada, recikliranih stvari, što je način da doprinesemo čistijem svetu. Na taj način ese ekološki možemo konektovati sa svešću ljudi.
Da li vam pomaže nemačka vlada?
Mi smo potpuno nezavisna kompanija, ali kad je bio kovid, nemačka vlada nam je pomogla svim umetnicima i to je zaista bilo važno, dok u Grčkoj, npr, umetnicima niko nije pomogao, zbog čega me serce boli.
Šta još igrate?
U skorije vreme igramo dve predstave, jednu za celu porodicu - “Ničija zemlja”, a druga predstavu koja se zove “Davljenje” govori o anksioznostima ovog našeg sveta i kako se izboriti s njima. Govori i o tome kako da živiš bez poze, jer ljudi danas umnogome žive u nekoj pozi - neistinito. A jednostavno bi bilo samo živeti, i biti...
Snežana Miletić