Centralnoevropski plesni teatar iz Budimpešte stigao je na Novosadske pozorišne igre sa Šekspirovim "Snom letnje noći”: projekat (radovi u toku), plesnom predstavom u kojoj su igrom i asocijacijama plesači raskrinkavali emocije i stanja. Svašta se dogodilo pod okriljem sinoćne ivanjske noći u sadejstvu budimpeštanskih plesača – prštale su želje, čežnja, svetlost, ali i mračni svetovi čoveka kad u njemu svetlost pobedi mrak. Posle predstave govorio je Laslo Madi, umetnički savetnik ove trupe...
Šta Šekspir znači danas mladima, kako ga razumevaju?
Želeli smo da im pokažemo razne slojeve Šekspira koji nose razne asocijacije. Nismo želeli da im bilo šta šekspirijansko sažvaćemo i predamo kao nasleđe, već da dođemo u to stanje da oni budu kadri da razmišljaju kroz ples, a ne samo da tek tako plešu.
Idu li mlađi Budimpeštanci u pozorište?
Naše iskustvo je da mladi sve ređe ulaze u pozorište. Recimo, mladi se sa Šekspirom susreću u srednjoj školi, ali su priče iz Šeksipirovih drama izmešane s ostalom lektirom i nemaju dovoljno prostora, tako da ono što bi nam Šekspir želeo predati kao znanje i iskustvo ne izlazi na površinu. Današnji mladi nemaju kontakt s njim. a mi smo želimo da osvestimo taj kontakt i važnost te vrste konekcije, da ih kroz ples uputimo u taj svet.
Kako mladima otvoriti srce za pozorište, kako ih zainteresovati za priče iz stvarnog života?
Pretežak je odgovor na to pitanje jer ga nema. Mi, pozorišni ljudi to nikako ne umemo da rešimo, bar ne stopostotno. Imamo, recimo, neke predstave u kojima publika postaje deo naše trupe. Oni plešu sa nama. I ova predstava ima jednu takvu varijatnu gde ih uvlačimo u scenska dešavanja. Posle predstave imamo razgovor sa dramskim pedagogom koji se bavi baš njima, njima koji se specijalizovao za komunikaciju s mladima. Mislim da su takvi razgovori važni jer pomažu da napravimo dobru predstavu koja je razumljiva za mlade. Veoma ih je važno, ne samo odvesti ili privući u pozorište, nego ih naučiti da ovladaju rečnikom pozorišta, pozorišnih znakova jer samo tako mogu tačno da čitaju pozorište. Jer bez toga neće ništa razumeti i pozorište im neće biti zanimljivo.
Snežana Miletić