Demontiranje samoga sebe
Da li "Svaki recipijent ima pravo na izbor."? Može li se sistem urušiti iznutra i može li se revolucijom demantovati teza da je čovek sam po sebi trauma? O svemu tome govorila je osiječka predstava "Plišana revolucija", koja je izvedena četvrte festivalske večeri. Priča u režiji Vanje Jovanovića ujedno je saga o strahovima, nemanju identiteta, ali i potrebi da se bude voljen...
Šta ćeš napraviti za ovaj svet i kako ćeš to izvesti, zapravo ponajviše govori o svakome od nas. Da li će naša lična etika pobediti mentalitet i preuzete i ukorenjene društvene konstrukte – dilema je koja ostaje i posle ove predstave, jer čini se da baš svaka revolucija, kad tad, mora da poždere i oglođe svoju decu...
Posle predstave, glumci i autorski tim dugo su razgovarali s publikom. Iako su kao autori potpisani Vanja Jovanović (režija i tekst) i Matej Sudarić (tekst), autori teksta su zapravo svi glumci kolektivno, jer su svojim ličnim pričama doprineli nastanku teksta. Istakli su da su kao, većinom frilenseri, izuzetno zadovoljni saradnjom sa KC Osijek, u čijoj je produkciji predstava nastala.
Upravo proces rada koji su kreirali u tom malom kulturnom prostoru jedan je od načina da se promene neke kulturološke i pozorišine navike i prakse. Pomenuli su da se povodom ove predstave, posle mnogo godina u Osijeku, ponovo organizovala audicija.
Sistem audicije kao dobru i potrebnu praksu izdvojila je glumica Sara Moser.Na propitivanje o tome koju bi revoluciju glumci pokrenuli u teatru da stvarno imaju mogućnost slobodnog izbora, Moser je rekla da bi to bilo ukidanje ansambala i uvođenje fenomena audicije, kao ravnopravnog poligona za sve aktere pozorišne scene. Takav pristup omogućio bi, ne samo priliku za rad nadolazećim mladim ljudima, već bi sigurno podigao i kvalitet pozorišnog posla generalno.
Glumac Vedran Dakić dodao je da bi u tom smislu bilo važno da i na mestima s kojih se upravlja pozorištima budu stručni ljudi, obrazovani i verzirani da kreiraju repertoare. Danas pak njih kreiraju lični ukusi ljudi koje mahom biraju vladajuće politike, nadovezao se Vanja Jovanović. Mlada osiječka ekipa bila je mišljenja da upravo sve to vodi ka urušavanju pozorišta.
Primedbu na ovo stavio je producent festivala Sava Stefanović, rekavši da misli da nijedna politika ne može da uništi pozorište, ako je ono dobro i stručno i etički postavljeno. Pozorište mogu da unište samo njegovi akteri, ljudi koji ga stvaraju, dodao je Stefanović, i to mogu da ga unište iznutra, neprofesionalnim i neetičkim delovanje.
Zbog svih stranputica u životu i teatru, mladi umetnici istakli su da im je u kontekstu svega onoga što obrađuje njihova predstava važ.no da sačuvaju svoje mikrosvetove i da u okviru njih ostanu ljudi
Pričali su o svom, nimalo zavidnom, frilenserskom položaju, o honorarima koji baš nisu motiv za rad. Čulo se da, kada su honorari u pitanju, ne postoji neki cenovnik po kojem bi se vladali oni koji angažuju pozorišne umetnike, a i među umetnicima postoji više neki zakon ćutanja, te da su muškarci uvek bolje plačeni od žena. Kao kuriozitet otkrili su da su na ovom projektu svi ranovnopravno plaćeni.
Glumica Sara Moser napomenula je jako važno da se projekti poput "Plišane revollucije" dogažaju i van ZAgreba, gde ima desetine kulturnih sadržaja i gde je kultura gledanja, pa i pozorišta, mnogo bogatija.