Ljubav na prvi pogled i sve ono što se događa u prvim trenucima tog pogleda bili su povod za nastanak predstave "Hotel", koja nam je na Novosadske pozorišne igre stigla iz Bugarske, preciznije iz Državnog pozorišta lutakara u Staroj Zagori.
Bugarski lutkari demonstrirali su razne sposobnosti, od akrobatike, lutkarenja, plesa, baleta, pevanja do mađoničarstva, a upravo mađioničarski trikovi bili su najzanimljiviji tokom razgovora posle predstave. Deca su pošto-poto htela da saznaju kako su nastali. Imala su, naravno, o razna pitanja, a na jedno od njih - koji bi im savet dali za prve ili neke nove buduće glumačke korake, bugarski umetnici rekli su da treba stalno da uče i probaju bez straha od greške.
Od direktora starozagorskog teatra Darina Petkova saznali smo da je ovo prvi put da deca gledaju ovu predstavu, jer se ona u Bugarskoj igra za odraslu publiku. Petkov je istakao da je dirnut iskrenim sjajem u očima najmlađe publike.
Ljubomir Želev, autor teksta i reditelj predstave, rekao je da su ga za predstavu inspirisali slikari nadrealisti – prevashodno Dali i slikarka Remedios Varo. Priznao je da se od cele ekipe predstave, u kojoj su još Ana Valerija Gostanjan i Biljana Rajnova, on najviše puta zaljubio na prvi pogled i da je tako najviše doprineo stvaranju materijala za ovu predstavu.
Kakve priče volite da pričate deci u Bugarskoj i odraslima koji su uspeli da sačuvaju dete u sebi?
Volim da pričam priče o magiji, ljubavi i veri u bolji, magičniji svet, priče u kojima svet može i da stane na sekund, ali da i tada sve bude ok. Samo treba imati volje.
Kako izgleda pričati takve priče u vremenu u kojem živimo, koje nije baš tako blagonaklono prema nama?
Teško jeste, ali kod mene je ovo lična priča. To je priča o mojoj prvoj ljubavi, koja nije bila uspešna, ali sam prošao kroz to i našao drugu.
Kako pronalazite ljude s kojima radite u teatru? Jesu li to uvek isti ljudi, ili svaki put nalazite nove?
Imam nekoliko ljudi s kojima volim da radim, studirali smo zajedno na Nacionalnoj akademiji, ali uvek tražim i nove ljude. Prvo ih gledamu oči i važno mi je da sa njima imam normalan, stvaran razgovor. Onda ih gledam na sceni i procenim da li su za predstavu.
Hotel može biti metafora za naše skrivene tajne, koje smo zaključali i u sebi zakopalii...
Tačno. Hotel ima mnogo soba, a u svakoj su različite tajne – pohranjene su naše emocije i energija, koja se onda povremeno izliva i to samo kad odlučiš da je otključaš. Samo tako - iskrenošću. možeš osvojiti publiku.
Da li je moguće da jedan glumac sakrije nešto od spoljnog sveta?
Nije. Ako sakriješ, ljudi će osetiti. Zato - ne skrivaj.
Šta ste večeras osetili u kontaktu s publikom koja vas je gledala, prvi put su u njoj bili tako mladi ljudi?
Bila je drugačija energija, oči su im bile čiste i bistre, pitali su divna pitanja, direkna. Odrasli ljudi postavljaju previše pitanja, možda treba prvo osetiti, pa tek onda pitati.
Jesu li ljudi potpuno izgubili tu veštinu da osećaju?
Jesu...
Ima li neke nade za nas u tom smislu?
Ima. Ja je imam. Čarli Čaplin je rekao da moraš da osećaš više i da ne razmišljaš mmogo. Think less, feel more.
Snežana Miletić
Foto glumca: Milana Milovanov