Neko intuitivno, ali kritički nesagledano načelo bi nalagalo da prosečna osoba u životu treba da stremi za istovremenim posedovanjem sigurnosti i sloboda. Međutim, ovo stanovište zanemaruje možda čak i bolnu činjenicu da su sigurnost i sloboda dijametralno suprotstavljene, te da se u određenom trenutku možemo nalaziti na jednom od ta dva pola ili negde u spektru između njih, ali da nikad ne možemo posedovati oba. Drugim rečima, sloboda uvek dolazi s rizikom, a sigurnost dolazi kada slobodi nametnemo ograničenja. Ovo pravilo važi kako na ličnoj, tako i na društvenoj ravni. Da ne rizikujemo da budemo povređeni i razočarani, ne bismo mogli da osetimo slobodu prave ljubavi. Da studenti/kinje i građani/ke danas u Srbiji ne žrtvuju svoj komfor i bezbednost, na horizontu njihove borbe ne bi mogla da se nazire potencijalna sloboda. Slično je sa odrastanjem, samo je tu prisutna specifična okolnost jer mi ne biramo da odrastamo, ali ta ključna faza života nužno podrazumeva zalazak u nepoznato i rizik novog iskustva bez kojih sazrevanje ne bi bilo moguće.
Tokom drugog dana Novosadskih pozorišnih igara odigrane su dve predstave, koje sem bar na implicitan načinm bave ovom dinamikom. Iako se, sudeći po temi i umetničkim postupcima, mogu opisati kao različite predstve, Avanture maloga Juju i Pilot i Mali princ sadrže idejnu nit, po kojoj - bez rizika - nema oslobađanja i - bez izlaska iz komfor zone - nema napretka.
Avanture maloga Juju Gradskog kazališta lutaka Rijeka iz Hrvatske, predstava namenjena mališanima od tri i starijima od tri godine, predstavlja dramatizaciju poznate, istoimene pesme za decu Žarka Roje i Petra Bergama (tekst potpisuju Ivana Đula i Milica Sinkauz). Autorke dramatizacije i rediteljka Renata Karola Gatika postavljaju priču o malome Juju, koji svoje detinjstvo bezbrižno provodi u domu sa roditeljima, do se često druži i sa životinjama. Predstava sadrži značajne muzičke elemente, te glumci često pevanjem pripovedaju i sviraju na nekolicini udaračkih drvenih instrumenata (muzika: Ivana Đula), a neutralni beli kostim i scenografija (dizajn: Alena Pavlović) su praktična podloga za čestu promenu scena, dok osvetljenje (Senjin Seršić) stvara bajkovitu atmosferu. Ansambl oživljava basnolike likove predstave, ne samo raspevanom, već i razigranom glumom, uz minimalnu upotrebu maski i kostima.
Zaplet se zasniva na tome što maloga Juju, u inače mirnoj svakodnevici, proganja iracionalni strah od krokodila, koji mu se pojavljuje i u snovima. Da bi se suočio sa svojim strahom i konačno ga se oslobodio, Juju mora da se izmesti iz svog udobnog sveta i da učini nešto njemu zastrašujuće – da poseti krokodila u zoološkom vrtu. Međutim, ovaj rizik i izlazak iz komfor zone pokazaće se kao višestruko blagodetan, junak će se osloboditi straha, u krokodilu će streći novog prijatelja, a krokodil će njihovim susretom biti inspirisan da napusti zatočeništvo zoo vrta i ode u svoj autohtoni Nil. U tom smislu Avanture maloga Juju možemo posmatrati i kao metaforu odrastanja, tokom kog se jedino preduzimanjem rizičnih koraka i suočavanjem sa sopstvenim strahovima možemo razvijati kao ličnosti.
Ako ičija biografija može poslužiti za potvrdu teze o slobodi, koju zagovaram u ovom tekstu, onda je to biografija francuskog pisca i pilota Antoana de Sent Egziperija. On se bavio vazduhoplovstvom još u njegovoj pionirskoj fazi, dvadesetih godina prošlog veka, kada je letenje samo po sebi bilo nebezbedno, ali bez hrabrih pojedinaca poput njega ne bi ni došlo do razvoja avio-saobraćaja kakvog ga znamo danas. Zatim je napisao i ilustrovao novelu Mali princ, koja je bila eksperimentalna za to vreme i koja nije podrazumevala nužan uspeh na tržištu, iako je danas smatramo jednim od najznačajnijih dela za decu, i o deci. De Sent Egziperi je naposletku poginuo kao vojni pilot u Drugom svetskom ratu, dajući svoj život za borbu protiv fašizma.
Imajući u vidu uzbudljivost njegove biografije i brojne pouke koje se iz nje mogu ponuditi mladoj publici, prava je šteta što se predstava Pilot i Mali princ Lutkarskog pozorišta Ostrava iz Češke odlučuje za faktografsko i neinspirativno prepričavanje delova De Sent Egziperijeve biografije. Ovaj smer, u kom je otišla predstava, nju neminovno ograničava na bazičnu edukativnu i informativnu funkciju – stoga će deca u publici naučiti dosta o piščevom životu – ali je lišava ambicioznijih umetničkih dometa. Zasnovana na simbolistički i metaforički obojenom biografskom grafičkom romanu Pitera Sisa (dramatizacija i režija: Jakub Maksimov), predstava se sastoji iz fragmenata u kojima glumci u velikoj meri prepričavaju događaje iz De Sent Egziperijevog života. Ima tu pomalo upotrebe lutkarstva (primera radi, lutke dečaka koja predstavlja mladog pisca, a potom i njegovog Malog Princa) i vizuelnog dočaravanja letenja i pravila aeromehanike, uz pomoć maketa letećih vozila. Iako su, kada nema govora, pojedine - vizuelno - upečatljive scene i glumački trikovi, oduševljavali mladu publiku, predstava u celini ostavlja utisak suvog prepričavanja života poznate ličnosti.
Za razliku od subjekta kog tematizuje, predstava Pilot i Mali princ definitivno ne preuzima rizike, već se većinski koristi scenski statičnim i kreativno nerazvijenim scenskim tehnikama, što je naročiti problem imajući u vidu publiku kojoj je primarno namenjena. Možda nam i to može poslužiti kao podsetnik da je u umetnosti potrebno, ako ne preduzeti rizik, onda bar uložiti napor kako bi se stvorio razigraniji i kreativniji scenski izraz, jer se iz komfor zone ne mogu postići značajniji rezultati.
Borisav Matić