Šta znači biti dobar drug i dobar čovek, postaje li se to od palačinki, onih seoskih sa džemom, takozvanih “seljopalačinki” ili gradskih s eurokremom, takozvanih “gradopalačinki”? Šta znači "kazati nešto nekome u brk", sme li se bežati iz škole, sa časova - pa makar u biblioteku i pozorište, zašto su važne izmišljene reči poput “najveliki ljudi” i ko ih sme izmišljati, kako lako naći Svrljig koji se nalazi na putu ka Kini, levo od semafora, ali i kako se leči “mnogobolja” i da li se petice mogu kupiti - da li je to moguće ako se s pužem i stonogom krene na jogu?
E pa o svemu tome danas je bilo reči na Novosadskim pozorišnim igrama, u okviru promocije izuzetne knjige za decu “Dan kao naručen”, koju je napisao još izuzetniji pesnik Duško Domanović.
Sa decom, koja su bila pažljivi slušaoci i pravi pesnikovi saradnici u propitivanju o pravim vrednostima, razgovaralo se glasno i hrabro. Vazduh je bio prepun radoznalih prstića koji su se dizali uvis da bi nešto pitali i razmišljali glasno na važne životne teme.
Dan je, uistinu, bio kao naručen!
Bravo za pesnika, a još bravije za decu!