Četiri češke umetnice – zmajice, iz čeških Malovica, treće su nam festivalske večeri otkrivale do sada neviđena prostranstva ljudske kreativnosti. U igri Sare Bokini, Kateržine Šobanjove, Ludmile Ješutove i Diane Kvaje, koju je rediteljski kondenzovao Pavel Štraurač, ništa nije podsećalo na svakodnevicu budnog života.
Kombinujući fiziki teatar s animacijom objekta i principima vizuelnog teatra donele su dašak neke bizarne groteskne magije i apsurda kakav nismo imali priliku da vidimo kod nas, bar ne na pozorišnoj sceni, jer ga, doduše, u svakodnevnom životu i te kako ima.
Posle predstave ispričale su da je predstava nastajala u višemesečnom procesu koji je počeo detaljnim, gotovo tromesečnim istraživanjima. Dok se cela sklopila, prošlo je još dva meseca. Ispričale su da im je bilo važno da budu tačne, da ono što su pronalazile kao podatan materijal nađe pravo mesto na sceni - u njima, i između njih, tokom samog kreativnog procesa.
Pošto je mnogo fizičkog teatra, bilo je važno i da se ne povrede, da ne povrede jedna drugu. Poverenje je u tom smislu bilo presudno. Samo kad se osećaš bezbedno na sceni, možeš biti kreativan, složile su se sve četiri. Na propitivanje, da li su tokom procesa rada naučile nešto novo o ženskoj energiji kojom odiše predstava, rekle su da je fragilnost boja ženske energije bila novo otkriće za njih, ta flamboajantnost je ono što je pomoglo da tokom procesa bolje upoznaju jedna drugu, ali i sebe.
Otkrile su i da su morale u svakom trenutku procesa stvaranja predstave “Hic sunt dracones” da znaju koja je u kakvom emotivnom i fizičkom stanju.
Iako je predstava potpuno ženska i po osećaju mnogih gledalaca slavi princip feminiteta, potpisuje je jedan muškarac - Pavel Štaurač, a i muziku, koja se na matičnoj sceni u Češkoj izvodi uživo na sceni (ovoga puta je izostala) na instrumentima-objektima svira jedan muškarac Pavel Štaurač.
Snežana MIletić
Foto: Milana MIlovanov