Predstava "Mala Frida" zagrebačkog Gradskog kazališta "Žar prtica", umesto u 11 sati, kako je prvobitno bilo najavljeno, počeće u 13 sati. Razlog promene termina igranja je današnja vest da u delu grada, u kojem se nalazi i naše pozorište, neće biti struje u periodu kada je prvobitno planirano da se predstava izvede. Izvinjavamo se publici zbog okolnosti na koje nismo mogli da utičemo. 

Šta znači biti dobar drug i dobar čovek, postaje li se to od palačinki, onih seoskih sa džemom, takozvanih “seljopalačinki” ili gradskih s eurokremom, takozvanih “gradopalačinki”? Šta znači "kazati nešto nekome u brk", sme li se bežati iz škole, sa časova - pa makar u biblioteku i pozorište, zašto su važne izmišljene reči poput “najveliki ljudi” i ko ih sme izmišljati, kako lako naći Svrljig koji se nalazi na putu ka Kini, levo od semafora, ali i kako se leči “mnogobolja” i da li se petice mogu kupiti - da li je to moguće ako se s pužem i stonogom krene na jogu?

E pa o svemu tome danas je bilo reči na Novosadskim pozorišnim igrama, u okviru promocije izuzetne knjige za decu “Dan kao naručen”, koju je napisao još izuzetniji pesnik Duško Domanović.

Sa decom, koja su bila pažljivi slušaoci i pravi pesnikovi saradnici u propitivanju o pravim vrednostima, razgovaralo se glasno i hrabro. Vazduh je bio prepun radoznalih prstića koji su se dizali uvis da bi nešto pitali i razmišljali glasno na važne životne teme. 

Dan je, uistinu, bio kao naručen!

Bravo za pesnika, a još bravije za decu!

Predstava „Grad svetlosti“ autora Davida Zuazola u Pozorištu za decu i mlade Kragujevac nastavak je međunarodnog projekta u kojem se grad, njegov duh, istorija i urbane legende predstavljaju kroz svetlost i svetiljke. Tako je priča o Kragujevcu započela uvođenjem struje i osvetljenja u domove i nastavila se svetlima diskoteka, pijaca, parkova, taksija i ambulantnih kola, svetlima na semaforu, reflektorima Arsenal festa, osvetljenjem na fabrici "Zastava", svetlima na nebu za vreme bombardovanja, svetlima duša streljanih za vreme Drugog svetskog rata i duša onih koji su u gradu živeli, rađali se, iz njega odlaze i vraćaju se.

Glumac Aleksandar Petković na sceni prikazuje grad Kragujevac, dok iz ofa čujemo njegova poetična sećanja. Iako je čitavu predstavu ograničen na maleni prostor sobe, stiče se utisak kao da korača gradom i donosi na scenu sve prizore o kojima pripoveda. Glumice Milica Redžić Vulević i Ljubica Radomirović izuzetno vešto oživljavaju kragujevačke kvartove i situacije iz gradskog života. Scena o Šumaricama posebno je emotivna i pohvaljujem jasno artikulisanu antifašističku poruku koju predstava tom scenom iskazuje. Dok glumica „gradi“ spomenik streljanim đacima i profesorima, publika čuje poslednje poruke nedužnih civilia koje su oktobra 1941. godine streljale nemačke  okupacione snage.

Predstava na emotivnom i atmosferskom planu neodoljivo podseća na film „Za danas toliko“ reditelja Marka Đorđevića, takođe smeštenog u Kragujevac. Osim lokacije, film i predstava naizgled nemaju mnogo sličnosti, ni u estetskom smislu, ni u jezičkom i narativnom, ali se u oba dela nenametljivo ističe potreba za zajednicom i autentičnost jednog grada, koja je - s druge strane, univerzalna i lako razumljiva za druge.

Na razgovoru nakon predstave glumci otkrivaju i deo procesa rada na predstavi. Sve makete zgrada i prostora Kragujevca pravili su zajedno sa dizajnerkom Alinom Linkovom. Tako su neki od glumaca, kako u šali kažu, otkrili talenat za bušenje, testerisanje, stolarstvo. Kolektivni duh, od pravljenja predstave, zajedničke brige o svakom svetlosnom izvoru i svakom deliću scenografije, u potpunosti je prenet i na igru.

Divna Stojanov

Nije samo Pariz grad svetlosti. I drugi gradovi to mogu biti, jer svetlost grada nije rasveta. Svetlosti su ljudi koji ga čine i koji svojim duhom, odnosom prema gradu - grade duh mesta u kojem žive. O jednom takvom mestu u Srbiji - svom gradu Kragujevcu, pričali su nam kragujevački glumci koji su na Novosadskim pozorišnim igrama izveli predstavu “Grad svetlosti”.

Čileanski reditelj i glumac David Zuazola režirao je ovu neobičnu predstavu, koja nam je otkrila kako diše Kragujevac, kako je disao nekada, ali i kakvo su pozorište u stanju da naprave njegovi glumci. Govorila nam je o mnogim simbolima grada, od rupa na putu i gustog saobraćaja - što nije baš isključivo specijalnost samo Kragujevca, preko fenomena nestajanja duha grada - čemu sveodočimo u mnogim srpskim gradovima i ekološke poruke u vidu uništene rečice Lepenice, do snažne antifašističke poruke, oličene u priči o Šumaricama.

O Kragujevcu kao gradu svetlosti, govorila je jedna od glumica u predstavi, Ljubica Radomirović...

U predstavi ste jako dobro progovorili o antifašističkoj prošlosti Kragujevca i naše zemlje uopšte, antifašističkoj tradiciji koje se danas stidimo i guramo je pod tepih. Brišu se neke istinske vrednosti na kojima su odrastale generacije i upisuju se neke druge “vrednosti”. Koliko Kragujevac poštuje svoju antifašističku tradiciju?

Ja sam rođena Užičanka, i Užičanima je u krvi ta borba protiv fašizma. Bila sam na ekskurziji u Kragujevcu, bila sam tada u Šumaricama, ali drugačije je kad živiš u tom gradu i shvatiš šta se tu događalo. Antifašistička tradicija je vrlo živa i to je momenat istorije koji se ne sme zaboraviti. Zato što novije generacije pokušavaju da preprelaze preko toga, moramo deci svake nove generacije da pričamo o Šumaricama i tom stradanju, tim pre što smo danas, nažalost, svedoci genocida koji se dešava nad jednim narodom, i niko ne reaguje. Mislim da je jako značajno što smo ovu temu obradili baš u pozorištu za dceu. Ljudi zaboravljaju i treba ih podsećati. Svašta na nivou dana doživljavamo, vesti se brzo smenjuju da čak i neke nedavne užasne više ne pamtimo.

 Pozoritše je tu da upozori i podseti na sve što je oko nas...

I to čini beć 2000 godina.

Velika je odgovornost učiti i podsećati decu i mlade ljude na ekološke i razne druge društvene teme... Umorite li se ikad?

Ali je to naš zadatak, pozorište ne bi smelo - ni ono za odrasle, ni ono za decu, da se bavi tralala temama i da ljudi dobijaju puku zabavu, Nažalost, mnogo ljudi odlazi u pozorište da bi dobilo puku zabavu i misli da tome pozorište služi. Ali pozoritše je vaspitano obrazovna ustanova i apsolutno je u redu da se bavimo svim tim temama.Možda to nekoga smara, ali dok se nešto ne promeni, dok narod ne nauči da treba da baca smeće u kantut, treba raditi na tome, biti uporan.

 Ovde na festivalu stalno pričamo kako u Srbiji jedan uzrast mladih u jednom delu svog života nema šta da gleda u pozorištu Zašto nismo zainteresovani za kreiranje ukusa tih mladih ljudi?

 Uvek se pitamo šta njih zapravo zanima, šta ih više interesuje, jer ne bismo pravili predstave o tik toku i instagramu. I onda si uvek na nekoj klackalici. Otvorili smo pre otprilike godinu dana Scenu za mlade i, ako ništa drugo, bavimo se nekom lektirom. pa ćemo vremenom saznati šta bi oni voleli da gledaju. I oni su malo zbunjeni, ne znaju šta bi gledali,

 Kakva je publika u Kragujevcu dečja i mlada? Uspevate li im privući pažnu?

 Mi imamo zaista negovanu publiku, roditelji dovode decu, imamo i prave fanove koji gledaju predstave i po 15 puta, Kultura odlazaka u pozorište u Kragujevcu je vrlo živa, iako postoji sloj stanovništva koji ni ne zna da postoji pozorište u njemu, ali zato ovi što znaju - obožavaju ga.

Snežana Miletić

Mnogo truda i rada uloženo je u predstavu o svetlu grada Kragujevca „Grad svetlosti“ Pozorišta za decu i mlade, Kragujevac. Svetla ovog grada su duše svih njegovih stanovnika. Predstava je poučna i zanimljiva. Bavi se svakodnevnim događajima u gradu i to na interesantan način, kroz makete važnih gradskih institucija i zgrada, i kroz svetlost.

Zanimljivo je gledati sve male građevine napravljene od kartona, metala, svetla... Najviše nam se svidela scena sa fabrikom „Zastava“, jer nas je naučila da ne smemo da zagađujemo prirodu. Preporučujemo predstavu svim Kragujevčanima, ali i stanovnicima drugih gradova. Kada bi se predstava „Grad svetlosti“ radila u Novom Sadu, svetla grada koje bismo mi izdvojili su: svetla pozorišta, svetlo na Petrovaradinskoj tvrđavi, fenjeri u Dunavskom parku.

 Sara Ilić i Stefan Zorić, mladi kritičari Novosadskih pozorišnih igara

"Gledali smo predstavu „Grad svetlosti“ koja na zanimljiv, ponekad i komičan, način predstavlja život i bitne događaje u gradu Kragujevcu. Postavka predstave je veoma interesantna i drugačija. Podstiče interesovanje za učenje o prošlosti grada. Predstava je veoma inspirativna i priča njenog stvaranja pokazuje snagu ljudske volje i znatiželje. Preporučili bismo svakome da vidi ovu neverovatnu predstavu.

 Mila Miladinović i Aleksa Šajin