Ekipa dnevnog lista "Magyar Szo" bila je na otvaranju 3. Novosadskih pozorišnih igara. Rečima i fotografijama ispisali su svoje utiske o predstavi "Dnevnik Ane Frank".
Kako izgleda kada se bol pleše, kada se pleše žudnja za slobodom, kakav bi se dnevnik bola današnjeg sveta mogao ispisivati svakog dana, te gde se čovek može sačuvati od današnjeg sveta, pitanja su na koja je odgovarala Renata Vidič, rediteljka predstave “Dnevnik Ane Frank”, koja je na sceni Pozorišta mladih otvorila 3. Novosadske pozorišne igre.
Slovenačka rediteljka kaže da je zajednički imenilac svih postavljenih pitanja sloboda, da je ona ključ za sve – i da se zbog toga za nju moramo boriti. Ona to čini na pozorišnoj sceni.
Vreme u kojem živimo nije dramatično na način na koji je bilo ono u kojem je živela Ana Frank, ali i ovaj naš trenutak ima prostore u kojima je teško i gotovo nemoguće živeti. U trenutku dok mi razgovaramo neki ljudi u Gazi, Ukrajini, u drugim krajevima sveta, u nekim su podrumima i strepe za svoj život i živote svoje dece... Da pišete dnevnik poput onog Ane Frank, šta biste o ovom vremenu u njemu napisali?
Mislim da je Ana Frank dobro izabrala formu svog dnevnika, da piše svojoj prijateljici. I dnevnik koji bih ja pisala, bio bi isto neki dijalog, jer pisanje dnevnika je uvek kao neki dijalog, pričaš o samom sebi – sebi, razmišljaš o sebi i stvarima oko sebe, o svetu u kome živiš i pišeš o tome, ali uvek pre nego što napišeš razmišljaš o onom što ćeš reći, promisliš o svojim osećanjiam Ta samorefleksija je jako bitna i danas. Samorefleksija je način da ideš kroz život tako da znaš šta želiš, da vidiš nepravdu, koaj se tiče tebe ili nekog drugog, i da govoriš o njoj. Mi danas živimo u jako brzom tempu, ritam je zapanjujuće brz, mi živimo fotografijama i sličicama na telefonima... Čovek više nije čovek, nije biće kakvo je nekada bio.. Stvari se otimaju iz naših ruku i mi ne znamo kako da ih razumemo...
U kome ste trenutku shvatili da biste Anu Frank radili kao plesnu predstavu?
To je zapravo bila ideja Katje Pegan, direktorice Pozorišta Koper. Ona je predložila da napravimo predstavu o Ani Frank jer su je sklonili iz lektire. A predložila je i to da ona bude plesna predstava, te da ja napišem dramski predložak, neku vrstu scenarija. kako bi Siniša Bukinac imao materijal za koreografiju.
Šta mislite zašto je Ana Frank sklonjena iz slovenačke lektire? Zašto se mi danas, posvuda, kao da se stidimo tih ljudi koji su simboli borbe za slobodu koju danas živimo...
U Sloveniji je argument bio da to više nije aktuleno... A pogledajmo Gazu, Ukrajinu, Afriku, Iran, Irak... To se još uvek, ti užasti, događaju ljudima. Mi još uvek živimo u doba fašizma. Ne svi, ali dosta nas. Imamo te skinhedse, te budale s utakmica, pa neonacizam je u porastu, kao i desne stranke u celoj Evropi. Recimo, naša Slovenija je jako ksenofobna. Mi ne volimo strance. Naša politika je loša retorika prema strancima. Ilegalni emigranti prolaze kroz Sloveniju i ljudi im ne bi pomogli.
Slovenački pisac Goran Vojnović napisao je svojevremeno roman na tu temu - “Čefurji raus”. Mi – ljudi, zapravo ne podnosimo ništa što je novo i nepoznato, ne prihvatamo nove ljude, ideje. nove mogućnosti... Samo pričamo da bismo promene, a kako su promene odgovornost, mi zapravo čeznemo za statusom kvo. Da li je drugačije u prostoru umetnosti i teatra, npr?
Teatar je, čini mi se, još uvek mesto slobode. Bar je to bilo moje iskustvo, gde god da sam radila. Ne samo slobode na sceni, već slobode ideja. Pozorište deluje na razne načine. Ono je prostor prihvatanja komunikacije i pružene ruke, nekada čak i uprkos nekim okolnostima. Ono je nadasve prostor slobode.
Koja je najzanimljivija tema za vas u Sloveniji u pozorištu danas?
Više sam puta tokom našeg razgovora izgovorila reč - sloboda. Ona je za mene najviša vrednost. Ona je moja glavna tema. Sloboda pojedinca i društva generalno.
Ima li je među glumcima, osećate li je u glumcima s kojiam radite?
Nema glumca bez slobode. Ako ne bi osećali žudnju za slobodom, ne bi bili glumci.
Znate li nekoga ko se bori za slobodu – reči, delanja, slobodu mišljenja?
Znam. Svaki umetnik je borac za slobodu.
Snežana Miletić
Foto: Jaka Varmuž
Predstava mi se jako svidela, jer su je glumci i plesači odlično izveli. Svaki pokret je bio odličan! Dok sam gledala predstavu imala sam osećaj da sam ja Ana. Glumci su toliko snažno preneli emocije i događaje koji su pogodili porodicu Frank. Pošto ne volim ratne filmove, mislila sam da mi se neće svideti ni predstava ratne tematike, međutim u „Dnevniku Ane Frank“ nije prikazano ništa strašno na sceni, a ipak je jasno da je to vreme za Anu, njenu porodicu i Jevreje bilo užasno. Preporučujem ovu predstavu svima, jer sam mnogo naučila i svi treba da znaju za sudbinu devojčice Ane.
Nina Klabučar (polaznica Dramskog studija Pozorišta mladih)
Treće Novosadske pozorišne igre otvorene su večeras u Pozorištu mladih, u maniru kakav i dolikuje međunarodnom pozorišnom festivalu za decu i mlade. Otvorila ih je majušna Sara Ilić, jednaestogodišnja polaznica Dramskog studija Pozorišta mladih, koja je očaravajuće šarmantno pozdravila goste i pozvala ih da zajedno zakorače u narednih sedam festivalskih dana, u kojima ih čekaju važne pozorišne priče...
Sve goste prethodno je pozdravio Aleksandar Ćurčić, v.d. direktora Pozorišta mladih, kome je u engleskoj verziji pozdrava asistirao glumac Aleksa Ilić.
Usledila je predstava gostiju iz Kopra koji su izveli “Dnevnik Ane Frank”, kakav do sada nije viđen u Novom Sadu. Priču koju znamo od detinjstva, jer smo je čitali kao školsku lektiru, ili smo je često gledali i na našim pozorišnim scenama, prvi put smo videli u plesnoj verziji, u odličnoj režiji Renate Vidič. Bol koji se pleše i čežnja za uskraćenom slobodom - sve to na vrhovima prstiju, dodatno su doprineli snažnom utisku koji su ostavili koparski umetnici.
Zbog toga su zasluženo dobili gromoglasan i dug aplauz publike.
Koprani, bravo!
Neka se pripreme Beograđani, koje gledamo sutra...
Fotografije s otvaranja: S Doroški
Fotografija predstave "Dnevnik Ane Frank": J. Varmuž
Neke bi se poslovice morale malo doterati. Recimo, ona o merenju i sečenju... Trebalo bi da glasi: Triput meri, i ne seci... Žiri ovogodišnjih Igara čine tri izuzetne žene koje pozorište osećaju na najtananije načine. Rediteljka Sonja Petrović, glumica Marija Radovanov i kostimografkinja Zdenka Lacina Pitlik, pažljivo su i brižno oko festivalsko.
U susret nedelji koja će nam od 8. do 15. maja doneti vedriji pogled na budućnost i koja će svakako izmamiti vedrinu na dečja lica, a roditeljima dati novi ugao na teme i teškoće s kojima se mladi sreću, srpski mediji – svaki na svoj način – najavljuju naš festival. Treće Novosadske pozorišne igre. U njihovom viđenju to izgleda ovako...
Domaći mediji najavljuju i donose izveštaj s otvaranja 3. Novosadskih pozorišnih igara. Evo kako je to izgledalo iz njihovog ugla...
Naša Slavica Vučetić uključila se uživo u Jutro TV Nova S
Naša Neda Danilović uključila se uživo u "150 minuta" TV Prva
RTV Vojvodine snimila je atmosferu uoči otvaranja festivala, kao i samu predstavu, te utiske o selekciji samog selektora 3. NPI - Aleksandra Ćurčića.
Gradske info beleže trenutke otvaranja festivala.
RtvAs takođe donosi kratak izveštaj uoči otvaranja festivala.
Hoću u pozorište donosi kratak prikaz prve festivalske predstave- "Dnevnika Ane Frank"
Treće “Novosadske pozorišne igre” održaće se od 8. do 15. maja u Pozorištu mladih u Novom Sadu. Donose izuzetan program, mahom predstava za mlade, ali i decu, koje propituju važne fenomene savremenog mladog čoveka - u sadašnjosti, kroz prizmu događaja iz prošlosti, a svi bi oni morali da nas nauče kako da u skorijoj budućnosti budemo bolji ljudi.
“DNEVNIK ANE FRANK”
8. maj, 19 sati, Velika scena
(Za publiku stariju od 11 godina)
Pozorište Koper iz Slovenije, u režiji Renate Vidič, stiže sa scenskim uprizorenjem dnevničkih zapisa Ane Frank, koja je počela da ih piše kada je imala samo 13 godina, u skrovištu tavana poslovne zgrade u Amsterdamu, gde se njena porodica, zajedno s prijateljskom porodicom Van Danovih, krila od nacista. Ovo, danas klasično štivo za mlade i odrasle, i dalje je inspiracija za stvaraoce koji nas Aninom pričom podsećaju na strahote Drugog svetskog rata. Ono je svojom neposrednošću dirnulo i koreografa i igrača Sinišu Bukinca, koji je život u skrivanju, a posebno Anin lični doživljaj sveta, prvu ljubav i otpor prema podrazumevanom autoritetu odraslih, pretočio u plesne korake. Njegov ples podseća na besmislenost ratova – prošlih i sadašnjih.
“TAJNI DNEVNIK ADRIJANA MOLA”
9. maj, 19 sati, Velika scena
(Za publiku stariju od 9 godina)
Beogradsko Pozorište “Boško Buha”, u režiji Tanje Mandić Rigonat, izvodi čuvenu dnevničku prozu koja na urnebesno zabavan način prikazuje život pubertetlije-intelektualca. Iako je priča smeštena u osamdesete godine prošlog veka u Velikoj Britaniji, Adrijanovi problemi su univerzalni, i vremenski, i prostorno. On raste u disfunkcionalnoj porodici, preživljava razvod roditelja i odlazak majke iz porodičnog doma, trpi vršanjačko nasilje, otac mu ostaje bez posla, preživljava patnju i sreću koju donosi prvo veliko zaljubljivanje. Ubeđen je da je veliki pisac u nastajanju i u tome ne mogu da ga pokolebaju ni odbijenice koje stalno dobija od BBC-a, kome uporno šalje svoju poeziju. Adrijan s publikom deli svoja najintimnija razmišljanja, vodeći je kroz burne događaje iz svog života kojim defiluju uvrnuti likovi vršnjaka, roditelja, komšija, nastavnika...
“JA, SIZIF”
10. maj, 17 sati, Mala scena
(Za publiku stariju od 14 godina)
Bugarski umetnici iz Lutkarske laboratorije iz Sofije dolaze s predstavom u režiji Veselke Kunčeve, koja istražuje put čovekovog večnog povratka sebi. Još od antike, filozofi su otkrili apsurdnost ljudskog ponašanja: kojim god putem neko krenuo, ko god drugi pokušao da postane, koji god put za bekstvo da odabere, uvek se vraća sebi. Ljudski život je ponavljanje jedne te iste radnje: spiralno, isto, predvidljivo. To nas tera da ne meditiramo o smislu, već o besmislenosti ljudskog života.
“HIC SUNT DRACONES”
10. maj, 19 sati, Velika scena
(Za publiku stariju od 15 godina)
Češko Pozorište “Kontinuo” iz Malovica i njihov reditelj Pavel Sturac predstaviće se vizuelnom poemom s elementima magije, apsurda i groteske. Njihova predstava kombinuje fizičko pozorište, animaciju materijala i objekata, s principima vizuelnog umetničkog teatra. Ovo je izlet u nepoznati kraj u kojem nas ništa ne podseća na našu svakodnevicu budnog života. To je otkrivanje oblasti koje su drevni kartografi opisali kao „Hic sunt dracones“.
“PLIŠANA REVOLUCIJA”
11. maj, 19 sati, Velika scena
(Za publiku stariju od 17 godina)
Osiječki Kulturni centar u režiji Vanje Jovanović na ovim se NPI predstavlja pričom o Dušku Radiću koji je na pragu velike promene u životu. Nakon pet godina provedenih na selu, napokon se vratio u grad kako bi završio studije istorije. Ostalo mu je još samo jedno veče uoči odbrane diplomskog rada na temu Francuske revolucije. Veče je to koja označava kraj njegovog studentskog života i ulazak u svet odraslih. Trenutak od koga mnogi studenti potajno zaziru, zbog straha od budućnosti, za Duška je još samo jedan običan dan, jer, za razliku od njegovih vršnjaka, on ima plan. Prošao je svu literaturu, naučio da citira sve relevantne reference i spreman je potkrepiti svaku svoju tezu pred komisijom profesora. Ima temelje za početak sopstvene revolucije, ali veče koje je planirao provesti zatvoren u sobi uoči odbrane diplomskog, prekida dolazak neočekivanih gostiju....
“KLOVN I NJEGOVA DECA”
12. maj, 11 sati, Mala scena
( Za publiku stariju od 4 godine)
Bugarsko Pozorište “Atelje 313” iz Sofije izvešće predstavu u režiji Ženi Pašove i Petra Pašova, priču o deci Klovna, umetnika koji svoju umetnost predstavlja i malima i velikima, pred siromašnim i bogatim, na sceni i na trgu? Ko mu zadaje toliko problema i ujedno je njegov najveći izvor ljubavi i inspiracije? Lutke, naravno! One su jedine koje mogu biti naivne i toliko zasmejati ljude, tako sigurne u sebe i tako glupe, iskrene i pune ljubavi, kao što je njihov tvorac i rodonačelnik: Klovn. Lutke koje deca već smatraju svojim prijateljima, i Klovn, koji, i mali i veliki znaju, je dobroćudan, naivan i pomalo bezobrazan čovek, ali prijatelj svima, a posebno malima.
“GRAD SVETLOSTI”
12. maj, 19 sati, Velika scena
(Za publiku stariju od 10 godina)
Kragujevačko Pozorište za decu i mlade i reditelj njihove predstave David Zuazola izvode posebnnu lutkarsku predstavu koja teži da istraži nove kreativne mogućnosti, koje prevazilaze tradicionalne načine na kojima se zasniva lutkarsko pozorište. Razmišljajući o važnosti uključenja lokalne zajednice u stvaranje ove predstave, hteli su da gledaoci ne budu samo tek puki posmatrači, koji sede na svojim mestima čekajući početak i kraj predstave. Zato nas vode na put na kojem će svaki gledalac steći jedno novo, sveobuhvatno iskustvo...
“HOTEL”
13. maj, 19 sati, Velika scena
(Za publiku stariju od 10 godina)
Bugarsko Gradsko pozorište lutaka iz Stare Zagore i reditelj Ljubomir Želeva, govoreći o svojoj predstavi, kažu da je ljubav na prvi pogled trenutno sudbonosno poverenje koje nađemo u drugom ljudskom biću i stanje u kojem magnetizam postaje nezasita gozba za dušu i čula. To je i pero koje pleše na vetru, i list koji opada na njemu. Cvet pustinje, istovremeno i duga u kapi kiše...
“MALA FRIDA”
14. maj, 13 sati, Velika scena
(Za publiku stariju od 7 godina)
Zagrebačko Gradsko pozorište “Žar ptica” dolazi s autorskim projektom Jelene Kovačić i Anice Tomić koji nam priča o prijateljstvu koje nas čini boljima, odlučnosti koja nas čini neustrašivima i mašti koja sve čini mogućim. Inspirisan je detinjstvom meksičke slikarke Fride Kalo, jedne od najfascinantnijih umetnica 20. veka. Sedmogodišnja Frida iz ove predstave vodi nas u Meksiko, u Kazu Azul - porodičnu kuću Kalovih, unutar čijih plavih zidova Frida pokušava da ojača svoju bolesnu nogu, zbog koje je njeni vršnjaci izbegavaju i zovu "Frida Drvena noga". Dane provodi družeći se sa roditeljima i životinjama, a njena jedina ljudska prijateljica izmišljena je devojčica Brisa. Frida ipak mašta i o stvarnim prijateljima, ali takvim koji joj se neće rugati. Najzad jednoga dana u njen život ulazi stvarni dečak Pablo, koji će tek uz Fridu spoznati šta znači biti prijatelj. Ovo je priča o prihvatanju - sebe i drugih.
"CRVENKAPA”
15. maj, 11 sati, Velika scena
(Za publiku stariju od 7 godina)
Italijansko Pozorište “Zahes” iz Firence u režiji Luane Gramenje otkriva nam da decadaleko od majčinih očiju prelaze granice i suočavaju se s opasnostima i rizicima, ali i svojim strahovima. Jezici igre, pozorišta lutaka i muzike, delikatni su instrumenti kroz koje se priča ova priča. Zmajevi se mogu ubiti ili pripitomiti, ali u svakom slučaju moramo ih poznavati. Tako moramo i mi, bili dete ili odrasla osoba, moramo upoznati sebe da bismo prevazišli svoje strahove. Jer, hrabri nisu oni koji se ne boje, već oni koji odluče da ne skidaju pogled sa straha.
Simbolično, veče pre Dana pobede nad fašizmom, dana kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, plesna predstava Dnevnik Ane Frank, rediteljke Renate Vidič, koreografa Siniše Bukinca i ansambla Pozorišta Koper iz Slovenije otvorila je treće Novosadske pozorišne igre. U Sloveniji je pre nekoliko godina dnevnički zapis Ane Frank uklonjen sa spisaka zvanične lektire u osnovnoj školi. Knjiga je ostavljena kao izborni lektirni naslov i da li će se čitati, ostavljeno je na izbor predmetnog profesora. Zbog toga je izuzetno dragoceno što Pozorište Koper ipak nastavlja da prenosi tragično svedočanstvo jevrejske porodice Frank tokom rata.
Ana (Tina Gunzek) u svojstvu Ane naratorke pripoveda delove iz dnevnika, dok Ana Dnevnik (Tjaša Bucik), Anina porodica i drugi Jervreji sakriveni na tavanu (Siniša Bukinac, Vito Kolanđelo, Patricija Crnkovič, Noemi Bak i Luka Ostrež) plešu dešavanja. Najuzbudljiviji momenti predstave su oni u kojima su radnja i naracija u kontrapunktu. Skučenost skrovišta i osećaj klaustrofobije, umesto prostorno, vrlo jasno je dočarana kroz muziku (Mirko Vuksanovič) i video projekcije. Odabir teksta iz Dnevnika vrlo uspešno balansira informacije o ratu, zločinstva koja su činili Nacisti i Anin unutrašnji svet satkan od tinejdžerskog bunta, promišljanja o ljubavi i sreći.ž
Učenje o ratovima i strahotama iz prošlosti možda spreči buduće ratove ili nas natera da glasno progovorimo o ratovima koji se danas dešavaju i u kojima stradaju civili i deca.
Divna Stojanov, dramaturškinja
UTISCI PUBLIKE:
"Ja sam sve razumela, samo mi nije jasno što je Hitler mrzeo Jevreje." (gledateljka, 9 godina)
"Jako mi se svideo ples! Baš je dobro!" (gledateljka, 11 godina)
"Ja sam u šoku! U školi smo učili malo o ovome, ali ja nisam znala da je ovo stvarno ovako bilo." (gledateljka, 11 godina)
"Ja bih voleo da vidim to skrovište u kojem su se oni krili. I to osmoro ljudi. Ja jedva sa bratom delim sobu." (gledalac, 9 godina)
"Koreografija je savršena. Iako je glumica govorila, sve je bilo jasno kroz pokret". (gledateljka, 15 godina)
"Meni je bilo jako tužno, ali drago mi je da sad znam o Ani Frank." (gledateljka , 10 godina)
"Ne znam kako su plesači uspeli da plešu na tako potresnu temu." (gledateljka, 10 godina)
P.S. Pozorišni pogled nije mišljen kao pozorišna kritika, ni kao prikaz predstave, već kao skup utisaka jedne dramaturškinje i publike neposredno nakon gledanja predstave.
Divna Stojanov
Ovogodišnje Novosadske pozorišne igre imaće šest pratećih programa: dve promocije stručnih knjiga, promociju novog departmana AU Novi Sad, promociju jedne pesničke zbirke, tribinu o tome šta bi mladi gledali u pozorištu, predstavu Pozorišta mladih “Zločin i kazna”, te Okrugli sto mladih kritičara. Ulaz na sve prateće programe, osim na predstavu "Zločin i kazna", je slobodan.
Promocija knjiga dr Livije Kroflin: "Duša u stvari" i "Lutkarska čuda svijeta"
Knjiga i udžbenik “Lutkarska čuda svijeta” svojevrsni je nastavak knjige “Duša u stvari” iz 2020. godine, nagrađene Demetrovom nagradom. Dok je u prvoj knjizi autorka srž lutkarstva pronašla u dubini i duši lutke, u “Lutkarskim čudima svijeta” izlazi iz nje i širi se na prostore koji u susretu s lutkom postaju mesta beskonačnih čuda. Veliku količinu reprezentativnog lutkarskog, teatrološkog i ostalog materijala, autorka je pretočila u razumljiv i pregledan tekst koji pristupa čitaocu intimno, ličnim anegdotama, zanimljivim primedbama i duhovitim minijaturama. Pretačući te brojne informacije, poglede i stavove u vrhunski literarni doživljaj, tekst se uvlači pod kožu čitaoca.
Promocija Master studija lutkarstva, AU Novi Sad
U godini kada slavi pedeseti rođendan, Akademija umetnosti Novi Sad akreditovala je dvogodišnje master studije pod nazivom Lutkarstvo. Na promociji će biti predstavljene knjige predmeta, sadržaj i način izvođenja nastave. Prisutni će moći da razgovaraju s profesorima koji će predavati na ovim master studijama, a studije će promovisati: prodekanka za nastavu novosadske AU Vesna Ždrnja, profesor Lutkarstva Saša Latinović, saradnik u nastavi Lutkarstva, glumac Slobodan Ninković, te profesorka Ivana Mijić Nemet, koja će predavati predmete: Istorija lutkarstva, Književnost za decu i mlade i Drama za decu i mlade.
Susret s pesnikom za decu Duškom Domanovićem i promocija njegove knjige "Dan kao naručen"
Duško Domanović, pesnik istančanog osećaja za svet u kojem iščezava sve što je ljudskoj duši važno, pred publikom Novosadskih pozorišnih igara promovisaće svoju izuzetnu knjigu za decu “Dan kao naručen”,. Ova Domanovićeva, svojevrsna poetska vežbaonica za osmeh, obraća se našoj volji da učestvujemo u igri smisla. Susret dece i pesnika biće prilika i za propitivanje o tome kako se postaje pesnik, kako se piše, odakle dolazi inspiracija, šta je važno da bi se dobro pisalo.Pesnik Domanović diplomirao je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radio je i kao novinar, a umesto nabrajanja naslova njegovih odličnih knjiga i nagrada koje je dobio, važnije je zapisati da bi ono što danas piše za decu moralo jednom ući u čitanke, jer bi one tako najzad prodisale, a da će pesme koje piše za odrasle, koje u paramparčad razbijaju kamenac na duši, jamačno jednom biti dokaz da je i u ovom vremenu bilo čestitih ljudi, koji su dobro videli, i dobro čuli.
Predstava “Zločin i kazna”/Pozorište mladih, Novi Sad
Šta je zločin danas, sledi li posle svakog zločina kazna, biva li kažnjen svaki počinilac zločina ili se pak samo – nečinjenjem - kažnjavaju žrtve? Zašto se neki zločini relativizuju u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani? To su samo neka od pitanja kojima se bavila ekipa predstave "Zločin i kazna" Pozorišta mladih. Predstava, koja je inspirisana romanom F. M. Dostojevskog, lutkarska je, interaktivna, monodrama za srednjoškolce, ali i za obožavaoce ruskog cara pisane reči, u kojoj je autorski dvojac Mrdaković/Milković pokušao da dokuči sve tragove Raskoljnikovih „šema“ u savremenom društvu i sazna ima li moralnog preobražaja danas, ima li pokajanja? Predstavu je prema dramatizaciji Teodore Marković, istoimenog romana Fjodora M. Dostojevskog, režirala Emilija Mrdaković. Igraju: Aleksandar Milković (Raskoljnikov) i Dragana Ilić (Sonja- putem videa).
Tribina “Šta mladi traže u pozorištu?”
U Srbiji, s jedne strane, postoji pozorišna scena za decu koju prate mnogobrojni pozorišni festivali za decu. Na pojedinim repertoarima, takođe, prisutna je kvantitativno vrlo bogata produkcija. S druge strane, postoji raznovrsna pozorišna scena za odrasle. Ono što nedostaje jeste spona između ove dve scene, a to je pozorište za mlade. I upravo u tom - nazovimo - mostu između predstava za decu i predstava za odrasle, pozorište gubi svoju publiku. Nepravedno je očekivati da neko ko u svom detinjstvu poslednje vidi, recimo inscenaciju “Crvenkape” ili “Pinokija”, za 10 do 15 godina dođe u pozorište da gleda Šekspira, Nušića ili uprizoreni savremeni dramski tekst. Celu jednu deceniju, ako ne i više, čovek gotovo da nema šta da vidi u pozorištu i zašto onda očekivati da će se kasnije uopšte vratiti teatru. U tinejdžerskom dobu razvijaju se afiniteti, stvaraju se navike, i biraju interesovanja koja se neguju i održavaju u odrasloj fazi života. Čini se da mlad čovek, i da hoće, ne može da razvije interesovanje za pozorište, jer većina predstava naprosto ne komunicira sa njime. Po ovoj formuli, pozorište ostaje bez svoje publike. Isto tako, nelogično je zamerati i prebacivati sadašnjoj mlađoj populaciji „pogrešne vrednosti“ i okretanje ka potencijalno neprimerenom sadržaju kada im se drugačiji sadržaj retko kada je nudi, bar ne u pozorištu. Možda bi neki tinejdžeri ili tinejdžerke vrlo rado odlazili u pozorište, ali se ono retko kada njima obraća. Pozorište ima lekovitu, podržavajuću funkciju, može učiniti mlade manje usamljenima, razuveriti ih u ubeđenjinja kojima su tunejdžeri i mladi skloni, a to je da se samo oni osećaju na određeni način i da je to osećanje večno i nepromenjivo. Pozorište je potrebno mladima i mladi su potrebni pozorištu.Kako bi se to desilo, osmišljena je tribina na temu šta bi mladi želeli da gledaju u pozorištu, šta ih zanima i koji sadržaj bi ih privukao u pozorište. Kroz javni razgovor s mladima, posetiocima pozorišta, aktivnim članovima različitih dramskih sekcija i glumačkih radionica želimo da otvorimo razgovor na ove teme kako bi stvaraoci pozorišta za mlade i zainteresovani predstavnici institucije mogli da čuju glas mladih. Novosadske pozorišne igre od svog nastanka neguje dijalog između autora i autorki predstava za decu i mlade i publike tih predstava. Tribina je logičan nastavak te razmene i produbljivanje analize pozorišta za mlade. Moderatorka tribine je Divna Stojanov.
Okrugli sto mladih kritičara
Prateći program “Okrugli sto mladih kritičara”, osmišljen je pomno, s idejom da se novi naraštaji edukuju o pozorištu. U ovom programu učestvuju polaznici Dramskog studija Pozorišta mladih, deca različitih uzrasta, koja su, inače, i redovni gledaoci predstava Pozorišta mladih. Glumci i pedagozi, koji sa njima rade, uče ih kako da gledaju predstave, kako da čitaju pozorišne znakove i simbole, ali i da bolje razumeju ljudske karaktere i prepoznaju teme važne za njihov budući život. U prethodne dve godine deca su imala priliku da se, posle odgledanih predstava, sretnu sa stvaraocima i pitaju ih najrazličitija pitanja. Neretko, deca su svojim pitanjima dovodila aktere i autore predstava u ozbiljne dileme. Divna Stojanov, moderatorka Okruglog stola mladih kritičara, koja smatra da je dobro da, kad smo već gledaoci, budemo što bolji, najbolji u tome, kaže da je Pozorište mladih, dugoročno gledano, programom Okrugli sto mladih kritičara načinilo korak ka formiranju novih gledalaca i uopšte negovanju publike.
Gosti emisije "Arterija" RTV Vojvodine bili su slovenački plesač i koreograf Siniša Bukinac i v.d. direktora Pozorišta mladih i selektor Novosadskih pozorišnih igara Aleksandar Ćurčić.
Ćurčić je najavio program ovogodišnjih Igara, a Bukinac, koji je, inače, koreograf i plesač u koparskom "Dnevniku Ane Frank", govorio je kako su ga osećanja koja je imao dok je iznova čitao "Dnevnik Ane Frank" inspirisala da prostorno uprizori svu bol koji je kao umetnik osetio razmišljajući o ovom delu. Prilog kreće na samom početku emisije.
"Ponosno vam predstavljam ovogodišnji - Treći međunarodni pozorišni festival za decu i mlade Novosadske pozorišne igre, koji je spona između različitih kultura i zemalja, različitih ideja, emocija i perspektiva.
Selekcija koja će nas inspirisati i pokrenuti na razmišljanje, ove godine dovodi predstave iz Slovenije, Češke, Hrvatske, Bugarske, Italije i Srbije. Među njima su predstave namenjene najmlađima, ali i onima koji nisu baš toliko mladi, predstave dramske, lutkarske... Jednom rečju, program koji će nas uistinu obogatiti i - verujem - ostaviti neizbrisiv trag.
Hvala vam što ste se pridružili Novosadskim pozorišnim igrama. Neka sedmica Festivala bude ispunjena magijom pozorišta i neka nam svaka predstava donese novo otkriće i radost.
Uživajmo u Novosadskim pozorišnim igrama. Dobro došli u Novi Sad. Dobro došli u Srbiju."
Aleksandar Ćurčić
Selektor Novosadskih pozorišnih igara